Pastir

230

штег имања издавали сваком, шта му ге нужно било. Они су, заиста, у томе били врло правични, но таг ге посао постагао трудниш и замршенш према томе, како Ге растао брог братства. Међу неким Елино-Гевреима дигне се роптање, што се њиховим удовицама, по њиховом казивању, мало помоћи да1е. Елино-Гевреима називали су се они, кош су се родили и живили у другим странама, и употребљавали грчко наречте, а по пореклу и вери били су ГудеГци. Прави ТудеГци гледали су на њи са неким презрењем, нарочито зато, што су се Елино-Гевреи, при читању св. писма, користили грчким преводом, а нису га читали у ГевреГском подлинику. Због тога се између ТудеГа и Елино-Геврега изодавна осећало непршатељство. Кад су апостоли дознали о роптању Телино-Гевре1а, сазову ученике, и предложе целом сабору да избере из своГе средине седам људи, достоших поверења, па да се њима повери раздавање помоћи, како би се апостоли искључиво могли занимати проповедањем слова божша. Сви одобре таГ предлог и изберу из броГа веруГућих седам људи, кош су као што имена њихова показуГу, били сви Гелинског *) порекла. То су били: СтеФаН, филип, Прохор , Никанор, Тимон, Пармен и Николаћ Њих доведу пред апостоле, кош, помолившии се Богу, положе на њих руке. Та лица названа су ђаконима ; њима сад ставе у дужност да раздагу милостињу; они су такође, као што ћемо даље видити, имали власт проповедати слово божше и крстити оне, кош су прелазили у веру: сви они беГаху људи праведни и постоГани у вери. Нарочито СтеФан, муж пун вере и снаге , чињаше велика чудеса у народу, коГа су служила на распространење вере. Па и млоги свештеници ГудеГски прелажаху у веру.

*) Телини су управо Грци, но Худеи су тим именом називали уопште све газичнике.