Pastir

246

ових блажених видила, да су сви остали издахнули, а њезин син као снажан и издржљив 1ошт дише, и кад су понели оне већ преминуле, да их спале, а овога Геднога оставили, у нади да ће се предомислити па изневерити Христа — онда га дохвати мати своим рукама и положи у кола? е би и њега одвезли с другарима до места где ће их сагорети. То Ге права мати мученика. Не Ге ронила сузе, као малодушна; не 1е говорила у ветар коГешта; него Ге испратила сина овим речма: Иди сине са свошм дружином , са свогим вршњацима; то 1е добар пут, кошм полазиш; нетреба да изостанеш и за овако часног друшства; изађи с њима заГедно пред владику.“ „Свети мученици! Свештена дружино! Непобедљиви борци, ви што чувате пород људски, ви што да1ете савета забринутима, ви што помажете усрдно кроз молитву дозвани; та ви сте сами силни посредници, видела васиљенска, цветови и украси цркве. Вас не Ге сакрила земља, него вас Ге примило небо; вама се отворише врата од ра1а. Ви сте учинили тако што би личило тек анђеоским силама, старим патршареима пророцима и нраведницима. Ви прегоресте живот у пролећу своге младости. Ви прежалисте и родитеље и децу, Гер за вас би претежнше , да угодите Господу. У годинама кад се човеку наГвећма допада да живи ви у ништа ценисте оваГ живот, кош и онако, не Ге траГашан, само да вам се не измакне прилика, да прославите Господа, па некн би било и самим удовима свога тела , а кроз то превукосте на се очи не само анђеоске и људске, него и целог света. (1. Кор. 11 , 9.) Ви подигосте оне, кош се поводнше, ви удвошсте вољу за благочастивост у онима, кош су на добром путу. Сви ви скупа подигосте споменик нашог вери и добисте венац оправдања у Исусу Христу Господу нашем, коме буди хвала и чша власт, нека се држи кроза све векове." После ових гроњаваГућих речи казаних у част и похвалу