Pastir

234

свештеник. Из младости ваепитавши сина у Духу нравославне вере даде га на време , те сврши у селу основну школу. Потом га даде у Београдску гимназигу; а кад ту сврши четири разреда — како отац, имаде намеру да и сина свог посвети великоГ, а и тешког служби свештеничкоГ; то послушни син, кош већ располагаше своГом срећом, покораваГући се отцу пређе у богословту, где са, нама дође у познанство. Но бедни родитељ његов недочека да ужива плодове безброших брига и трудова, коГе подне се око овог свог — 1единчета! По свим школама он се отлично учио и примерно владао, као што то сведоче и млоги похвални „листови“ и „књиге,“ коГе Ге он за одликовање као похвалу добиГао при свршетку сваког годишњег курса. Међу нама овде беше као што знате такође отличан ђак, али и веран друг и искрен пргнатељ. — Труд, приљежање, смерност, благост у опхођењу са сваким, озбиљност у раду, постоганство у предузећу и друге врлине беху своГства, кошма 1е украшена његова млада и племенита душа. Правичност, искреност и невиност огледаше му се у свима делима. Он се не знађаше другом насменути и наругати; увреде радо прашташе: зато, никад ни с ким се не завади нити имаде и кога, кош би га лично мрзио. И ако би се по неки пут и нашалио; и пак му безпосличење беше мрзко; и он рађаше неуморно и свесно; Гер се нигда незанимаше с предметима кохи му у круг радње не спадаху. Зато га проФесори уважаваху, а другови поштоваху. У свима племенитим предузећима, овах млади Србин беше међу првим, у сваком ваљаном раду он се одликоваше. Кад оно лане започе друштво богословско држати зборове и радити на предметима у своме кругу — он беше међ првим делатељима. Доцнихе, када се том друштву — братству у сљетству немарности к раду самртница упали, он опет не престахаше засебно радити. Тада сте га могли видети где преводи са руског