Pastir

237

0 фонду свештеннчком. (од М. Ђ. Радосављевића, свеш.) У 7. броГу „Пастира“ неки окр. г. ПротоГереГ изгављу1е да се односно установе Фонда свештеничког са прилозима скоро ништа учинити не може, но да сами свештеници изађу с већим пожртвовањем. — Ха кош се савршено у томе са поштованим г. Протом слажем, не могу пропустити, а да Гавно не искажем, како Ге та иста жеља код свиГу свештеника с кошма сам се год 1а о то1 ствари разговарао; сви желе да треба Гедном нарочита уредба да изађе, по кокп би имао сваки свештеник повећу суму уложити као основ Фонду, а и иосле месечно улагати од прилике као што чиновници улажу, а не да се довека изгледа на добровољне прилоге, будући да ни Гедноме паметном домаћину и родитељу не доликуге, да осигурање своГе Фамилите од милостиње очекуте. Као што рекох, многи свештеници придружуту се мнењу г. протином што се тога тиче, да треба ми сами озбиљски да се о Фонду своих сирочади постарамо; а не да изчекуГемо Геднако коте од кога милостињу, но само гато се тиче начина како да се жељени фонд установи , ни Га, ни остали свештеннци у овоме кра1у нисмо мишљења г. протиног, а то због тога, што њиме предложени начин такође изгледа, тако рећи , неко кубурење, — а после, што из његовог предлога не види се, колико би коти свеиттеник имао дати бира у новцу или у натури — будући се зна, да све парохше нису Геднаке по броту порезких глава; по сле, коме би се таг бир — у натури — предавао и ко би га у новац учинио? Напослетку пак ни зато , што ее из истог предлога не види ни то, колико би од нрилике могла бити пензиГа од оног улога Гедногодишњег бира. Многи свештеници кош су читали мог допис о Фонду евештеничком у 32. 6р. „Световида“ од 1867. слушао сам да га у евему одобраваГу; а будући ни Га сам од оног