Pastir

240

%

превратним пошима о Месиш и његовом позиву, не само да не примише божанствену науку Спаситељеву, већ посташе први и наГжешћи гонитељи њени. С друге стране 1азически свет покварен до крашости, кош Ге тежио само к томе, да задовољи свогу тГелесну природу, и коме ге девиза била у животу „лови минуту наелађења и уживања.“ Без сваке сумње њима се ниге могла допасти хришћанска вера, кога уздиже дух човечиги од овога што Ге земно , времено, к вечном „првоисточнику свега суштаствугућег" и они су 1е почели гонити,- Гер она ни1е говела њихово! грешно! и поквареног природи. Спаситељ наш Исус Христос божанственим оком своим предвидио хе, каква ће жалосна судба постићи његову цркву у том поквареном и безбожном народу. Па зато хе и говорио своим апостолима, тим бедним и простим галилех ским рибарима, кад их хе шиљао у свет да проповедаху његову науку: „вас не исчекуху величанствене палате, но подземне тамнице; ви не ћете бити у сханости, слави, и одликовању ; но у презрењу, унижењу и у ланцима оковани. Ви немате ни новаца ни власти, ни жезла ни мача као што имаху „силни мУрл сего“ но ви имате у себи духа божихег; кохи ће говорити за вас и из вас. Идите дакле и пропове дахте еванђелихе „кст тклри“ и небохте се никога — ха сам с вами.“ Апостоли пођоше по свету да проповедаху божанствену науку христову, и увидеше, да ее у тачности испуњаваху предсказања Исуса Христа; хер их како Худеш тако и хазичници почеше за проповед њихову гонити, апсити, тући, па напослетку већину од њих и поубихаше. Но семе божанствене науке христове, кохе су они бацили у евет и залили свохом мученичком крвљу, еилом и благодећу божихом уродило хе добрим плодом. Хавише се пошљедоватељи те божанствене науке, ако не у великом броху , ал с тврдом и постоханом вером у оне истине, кохе им апостоли нредадоше; тако да после никакве муке, никакве патње и казни немогоше их одвоити од „вазљубљеног Хриета“ и његове