Pastir

270

има прикупити. Но тек што се попа опростио с капетаном и 10 шт за собом ни врата затворио ниге окренут људма славни старешина поче говорити: „е браћо Га незнам кад ће се ови попови гедном наситити! Ако се роди даг попу! ако се венчаш да1 попу! ако умре даг; ако Ге литша и преслава даГ! ако Ге слава даГ! ако 1 е даћа да1! целог века што зарадиш да му све даш опет би му мало било.“ На ово разуме се сви се загедно са своим ФарисеГским старешином углас насмеГу, и из тога судите шта Ге после могло произићи. ? За овако неуљудно поступање полицаши чиновника власти су духовног додиГале тужбе, и на1виша духовна власт принуђена Ге била у прошлог години тражити од владе да се лакомислени чиновници полица1ски мало уструче и нетитрагу тако са чашћу свештеника, кош ћемо акт у своге време нашим читаоцима саопштити. Ово пак пишемо зато колико даби нолицшски чиновници мало боље сво1 положаг схватили и достоГните према свештенству понашали толико и ради сами свештеника кош треба да су увиђавни у своим делима, и да на рачун свога достотанства не излазе с коГекаквим безсмисленим делима и тражењем, и са своте стране недижу плеву на велики ветар. 1ер доста пута човек сам себи ствара и добар и рћав положат, и одклања млоге непритатне потаве свотом разборитошћу. Сад ћемо да се запитамо пре свега шта нам требату Д а буду свештеници? и дали су у ствари то што би требало да су? Сваки ће без сумње одговорити: треба да буду учитељи народа. Треба од свештеника особито у садање доба да има шта чути и земљедГелац и књижевник. То 1е она класа људи, кошма 1 е од наГстариш времена дато то назначење да као учитељи народа т. е. зрелиГе мисле забављагу се само са мислима, науком и књигама, о томе да мисле што 1 е добро паметно и Богу угодно, па да народу казу^у; да се непрестано труде све више познати