Pastir

314

ма томе сматрамо да ће сасвим ћа свом месту бити ако речемо, да 1 е краше време да се и свештенству створи бољи положа1, те да и оно снажшпе обухвати ову племениту радљу, и свогски настане да свом позиву задоста учини. При садањем пак стању наши свештеника, да ли имамо права што више тражити од њих ? Свештеник мора сам у персони да иде на њиву , тамо да вас дан ради и то не зато што жели тиме да се обогати, него да израни себе и децу своГу. Ако дакле хоћемо да су нам свештеници потпуни учитељи народа, онда треба народ да осигура свештеницима споко1ан живот и лепшу будућност. Па онда с правом кад то учини може тражити да и они врше подпуно сво1у учлг тељску дужност, да не смегу ништа друго изван свога посла радити, но да се старагу само о том како ће и чему учити народ. Васпитање народа и по дужности и по лакоћи спада понагвише на свештенство. И другога лакшег и пречег пута зато неможемо имати. Нико у држави и народу незаузима зато тако згодан положаГ као свештенство. Нема славе, крштења, венчања, сабора и т. д. нема куће, стана ни колибе где свештеник по неколико пута у години не дође, и нема Србина кош из уста свештеника двоструко боље не прима савете и поучеља, него ма од кога другога. Зато треба лица ко!а се за свештени чин спремаГу Гошт у школи добро научити, на што имагу упућивати људе и чему ш учити. Треба велим дати им нуждни правац и упознати ш са велнким обВезама и позивом њиховим за време. како доцниГе неби у запару долазили, кад дођу бар у таке прилике гди мораГу своГу обвезу да испуне. Па зато би добро било примати у богословиГу само оне, кои целу гимназигу сврше, а и сам систем садањег учења у богоеловиш према потреби ваљало би тако удесити, да богословиГа у сравнењу с другим училиштама не изгледа и даље као забачена и ако се доста синова