Pastir

441

бљавано 1 е било обично средство: дугачка модитва, ко1у ваља више пути на дан повторавати; поред тога учење речи и мисли светога писма на памет и непрекидно размишљање о Богу и о одношашма његовим к човеку. Ово последње благочастиво упражнење, обично се тако удешавало, да Ге еваки инок сазнава1ући своге подпуно ништавило пред Богом и свогу природну слабост и ограниченост, као што се то и из самог процеса унутрашњег духовног живота увиђа — да 1 е сваки велим инок, све ово искључно себи присвагао, тражећи у исто време у свему овом само гедне угледе за истинско смирење и оцењивање поступака свошх. Међу-тим он ни!е заборављао и на благодегања ко1а Ге Бог дао човеку при стварању и искуплењу његовом, па зато и сваки ка:уђер, размишљава1ући о Богу и о његово! безкраГно 1 љубави и милосрђу к људма, све Ге више и више утврђивао у себе љубав к човеку и ближњима. Таквим начином и сами правац размишљава о Богу и његовим одношашма к човеку, казивали су калуђерима прави значаг њине обвезе к људима; и по томе, њина безкраша љубав к ближнима, кога се односи и на све хришћане без искључења и коГа Ге у виду заповеди дата свима људма, била Ге подпуни израз оног размишљања о Богу и човеку, коГе 1е сваком иноку у задатку било. Дубоко сазнавагући важност и силу ове велике заповеди „о љубави к ближњем“, калуђер свагда Ге готов био да служи нре другима него себи. Тако н. пр. дође ли код њега странац - он ће се одма постарати да га успокоГи и да га снабде у свему; или ако он заслужи свогим трудом више него што Ге њему нужно, он никада не чува оно што му претекне , већ да Ге сиротињи , кога нема и неможе да заради. НаГносле ако види да Ге неко у оскудици и крагњоГ нужди он неће да гледа на то што сам нема , — он даГе наГпосле и своГу одећу њему, само да избави страдалца. Али Гош већма су ову заповед о љубави испуњавали калуђери у