Pastir

521

Пре свега г. Никетић вели: „Пастир нема никаквога правца.“ Но чиме он ово доказуге? Ни чим на свету. Довољно 1е то што 1 е он смео тако рећи, па шта хоћете више? Наће се ваљда когод, ко ће помислити: „па да нше тако зар би оваГ смео рећи?“ А то Ге за њега већ добит— бар у пола цељ постигнута? „Пастир нема правца“ ? Да какав би правац ви желили видети код „Пастира“. Да ли правац Исава, кош продаде право свог првородства за чанак сочива, па кад то погеде, онда опет потражи сво1е право путем мача и насиља? Да ли правац љубитеља матерше, кошма Ге дика и понос одбацити све што се односи к Богу, к бесмртноГ души човековог и њеном вишем загробном определењу, па пригрљити само Гедну материГу, па матвршу. ? Да ли правац социГалиста, кош иду на то да увере и себе и друге, да смо ми створени само зато, да се наслађавамо земљом и њеним Гединим благама, да Ге нада на будући живот само Гедна химера, да 1е срећа искључиво само у богатству и земаљским забавама, да Ђогатство на земљн мора вити нодГеднако лодељено међу свима , на радио ко више или мање , или нерадио ништа • да за ово могу бити допуштена свакоГака средства па м’а она била и таква да се изврне друштвени поредак, да се одбаци и религша и поштење. ? Не! не!натаГ правац неће те навући „Пастира“ па м’а како и колико шш викали против њега. Ми имамо свог правац, и њему смо били верни и остаћемо му и у напред. Мк1 пропок^д^емг Христд рлспдтл, вожУк сил^ и вожпо прем^дроств — ево нашег правца. Па сад било то у причама, било у поуки, било ли напоследку у чудесима, као што 1е на прилику оно, да се на БогоГавлење у ноћи но мнењу нашег света отвараГу и затварагу небеса, и пр. и пр. Но нше г. Никетић први у овоме. Он Ге имао свошх другова Гош у сувременом друштву Златоустовом. И велики оратор хришћански, гледагући на њих нше се устидео с Павлом рећн: одшел^ћ серце ихг; очи ихасм кжилл злкиств *