Pastir

593

дркве. Сви покушаш маџарски, да посљедња деспота српски Бранковић преврне вером, осташе и опет напразно. Као год што ге Немања, кош се од гаш у колевци српска краљевска двора, тако исто остаде и оваГ веран православно! вери. У уводу мога дела, исторма вештине „српски и византиГски споменици“ ваљаше мени да овим речима карактеришем положаг српскога народа код византиГе и Рима: „Кад срлски племена у 1едана1естом ве/су , у лределима међу Савом, Дунавом и Гадранским морем нову државу лодигоше , овратише се источно/ цркви и византши одакле лримише хришћанство. — ОслањаГући се лолитички на западну државу , у кош налажаху вољу лотлору против тежња византшских царева да их не приса/едине (свош државиЈ а с друге стране држаху се тврдо и лостоГано грчкога овреда, и величанственост луна сказика о светоГ гори с њеним монастирима , веше за њих то исто што з аладу Рим. и „Но упоредо с чежњом српских поглавара да се користе згодном потпором римском као корисним средством против ширења византимже моћи, ишла Ге у исто време и жеља, да се српска црква колико се више може народски и независно од цариградске патрмаршше образуге. Већ у пролеће 1221 г. доби св. Сава на сабору у Никеш од цара Тодора ласкара и патриГарха Ђермана с нагбољим условима основу независна арихшепископства, коме се сви митрополити и Гепископи српских земаља покоравати мораху. Ове минуле уступке византшске не задовољаваху већ више оснажене српске владаоце. Стеван Душан, кош узвиси српску државу ди наврх моћи њене и кош први прими наслов цара, он беше и основалац независне српске народње патриГаршше комн бегаше столица у Пећи (ипеку) а данаШЊ 01 староГ Србиш. „На сабору у Серезу (1352,) на кош Ге сазвао Дугаан сво више српско и бугарско свештенетво да осуди све геретичке умишљахе кош допираху чак до свете горе, и кош *