Pastir

595

ДЈшу човекову, коГе би тако потпуно и савршено обузимало собом, ко1е би тако било живо и снажно, тра1ашно и постоГано, коге би с таким самопожртвовањем изливало се на сво1 предмет, и напослетку, коГе бн с таком тугом растаГало се са њим у случаГу његовог губитка; — 1едном речи — нема у души човековоГ таквога осећања, као што 1е матерннска љубав. Мати љуби своге дете — и љубав та истиче из такве дубљине њенога срца, до коГе не до стижу никакве друштвене измене од услова образовања иростоће, младости и старости, богаства и сиротиње, и исчупати Ге с кореном из срца матере неможе никаква земаљска сила; њу 1 е могуће ослабити, али уништити никако, до год живи и куца срце у матере. Мати љуби дете, и та љубав тако обухвата душу њену, да у њог немагу места противположна осећања према детету: мати љуби своГе дете и тада, кад се љути на њега, љуби га и тада, кад га казни; љуби га, и тада кад га из узрока каквог отпушта и удаљава од срца свога. — Права мати, може само љубити сво1е дете, али не љубвти и презирати га она неможе. Ево зашто и сам Господ између свиГу осећања и привезаности љуцких чувство материнске љубави узимље да с њим успореди -— у колико може успоредити — безграничну љубав свогу к човеку и неисказану бригу свога промисла о њему: „бгдд злке(детг женд отрочд ское, еже неломилокдти исчлдУа чрекд скоегш? запитао Уе Госнод устима пророка Исате чеда сионска, кад су у безумљу говорили: Остлки нлса Господа и Бога злбу наса. Дфе же и здкг>дета си\а женд; но лза не здкг(де( теве, глдголета Господа (Ис. 39, 14 — 15.) Зашто Ге Господ Бог улио у срце материно, тако живо, силно и непреодољиво чувство материнске љубави? Без сумње, пре свега зато, да би под упливом и одушевлењем тога чувства, мати лакше могла сносити тешко бреме, прве бриге и трудова за време детињства; да би пуно љубави материнско срце, триљиво могдо да издржи уздисаге