Pastir

649

одаваше евештенству краљевску почаст. Властела му завиђаше 1ако са његова снажна положаГа, а сама беше сурова и не изображена, те да би на се уплив њихов узела. У законодавству као и на дому знађаше Властела себи придобити важност. Велике заслуге, ко1е Ге свештенство у Србиш као и свуда у средњем веку у време Феудалности за образовање народно стекло стараху се владаоци да награде богатим дарима, а особито грађењем безбротих манастира (С: цар Дугаанов законик стр. 629). Њпзанимљивту улогу, ко!у ови црквенски власници у верозаконском и (грађанском) дожавном животу отпре, и док трагаше турска епоха па и доцниГе имдшаху, 1а сам се већ трудио да у овом делу и у мошм „византигским споменицима“ онширно и у опшге на следеђи начин карактеришем: „Честита врста свештенства и светски народни поглавари: основалац прве српоке, краљевске породице, св. Немања, његов син св. Сава па до последњег од народњих краљева, натицаху се у грађењу величанствених цркава и већ и њу тумаче по калупу знања световног. Духовенство ниГе никад начинило свецом нн Петра ни Павла, нити га може начинити: оно 1е само проглашавало и проглашава да ова или она личност по свошм поГавама и дару чудотворства свог или мучеништва долази у ред светитеља и гесте заиста свети. Што се пак тнче тога, кога треба прогласити за свеца, да ли цареве, краљеве, владике, или земљораднике, вошике, монахе и т. под, — о том оно ниге никад подизало питања. То се може догодити тамо где год у црквама, ка кошма и Каниц принадлежи. А у цркви православно — Источног, сама личност Гавља себе да ли Ге она достоша да то име носи на себи па ма од коЈе она сорте и врсте била. А ти знаци Гављали су се и 1авља1у различитим начином; или се на гробу ове, оне личности Гаве извеснога рода чудеса, или мошти његове остану нетљене , или болесник какав на гробу њихову добиГе надприродним начином изцелење од какве неизлечиме болести и т. под. Па сад — да ли 1е та личност по мњењу овог света чинила овда онда неке гекстазе у животу и тиме као бацила та-