Pastir

643

успомене његове, изађе ти на сусрет с таквом истом геднодушноћу с каквом Ти њему додазиш, надмећући се ко ће пре од њих да Ти лично изгави чувство радости и задовољства за ТвоГ к њима долазак.. Па одкуда та радост и та љубав ? Извор Ге њихов узвишен и чист. Москва — веран и иекусан стражар предања, завештаних рускоме народу самом прошлошћу његовом, чува и храни у реду тих предања с особитом ревношћу свештени завет духовног стуза руске земље са свима словенским странама, нарочито с онима, коГе и до данас сребиваГу с нама у ГедноГ задрузи с вером, негледећи на све оне Гаде и невоље коГе им преко 400 година долазе из широко — растворених и високих врата адових и под кошма они непосртоше. „Ево због чега Москва, видевши у себи нредсто'штеља Гедноверне нам цркве српске и представитеља Гедног од наГврлиш народа словенске породице — ниГе могла уздржати се а да те несретне с особитим усхићењем и свенародно не изгави своге топло сачувствше према твом доласку. „У овитељи преподоб. СергиГа чишм нетл^нишмг остатцима ти си пожелио учинити благоговешо подворење своГе^ — Ти си такође нашао ту исту Москву, и тамо из уста светилника руске цркве и науке имао си случаГ чути како се од стране наше благодари земљи српскоГ за услуге, коге Ге она учинила у духовног просвети рускоме народу— онда кад срећниш беше њеГзин историски живот. И ми се од душе придружуГемо ка то1 праведноГ из1ави и молимо Те да потврдиш пред твошм народом истину оне од вашада склопљене у нас пословице „руски човек памти добро.“ На послетку Ти достиже до треће, сада постогеће столице руског царства, — столице, коГа носи неко чудно незнабожачко име. Оно Ге у стању да узмути и потресе душу правог Словенина. Но шта знамо да радимо? Ми и сами,