Pastir

647

у великог Господара руског и у цео руски народ. И га се надам и поуздано држИхМ, даћемо ми, напослетку, доживети до тог срећно гчаса, кад ће нама свима православнима слободно бити да одпевамо хвалебну песму Богу у храмовима, кош су тако исто накићени и у крашени , као тш, кош украшавагу велику словенску државу на славу и час целога словенства.“ (Продужиће се.)

Српека црква (Од Каница.) (Прод у жеае.) Кад ступи на престо српски цар Лазар, велики Гунак тужне катастрофе косовске, беГаше му осем свега прва брига, да се измири с Цариградом. У договору са Савом VI. а другим патршархом српским пошље он у Цариград депутацигу код патриГара Филоти1а (ТеоФана?). Оваг се покансе услужниш од свошх претходника и иризна наслов патриГарски српскоме духовном поглавару али под овим условом, да срби у напредак незаузимљу нвиртатељски положаг према Цариграду. Тедна депутацша цариградскога патриГарха, што Ге оваГ посла на двор српског цара ваљало Ге да нове пршатељске одношаге Гош већма утврди. Док Гош бехаху сви посланици у Приштини, умре Сава. Лазар одмах сазове сабор у Пећ, патртарску столицу, те се изабра трећи српски патрихарх Теврем, кош Ге крунисао Лазара у присуству цариградске депутациге (1376) (Енгел.) У след овога, као да Ге међу вишим српским и цариградским (византиТским) свештенством остало споразумљење врло добро. Стеван Лазаревић син и наследник Лазарев, кад беше у Цариграду, доби од цара Маногла Палеолога наслов скитар и круну деспотску (1603.) Па и последњем српеком деспоти Ђорђу Бранковићу посла круну Тован Палеолог. Њу му одузе Махомет син зета његова Мураша, а сад се чува у царско1 ризници у Бечу. (Павле Тос. ШаФ. Истор. срц књиж. ст. 42).