Pastir

672

монастир Ге окружен са таковим конацима какве ни Гедан монастир у Србш нема. Све Ге то учињено са помоћу божиом и народњом, а главно мудрим и умешним старањем његовог ревносног и трудољубивог старешине архимандрита г. Василша кош служи на част и себи и свок>1 предпостављеноГ власти. Овоме мудром и честктом старешини манастирском може се с правдом рећи: „Доврми и в^рнии рдке! ишлл^ћ 1ну еулл еси в^ренг нлдх многими та постлвлк>.“ При завршетку свега додаГемо и го да 1е монастир Благовештење чиста прихпда по свршеног овог гостби увео у дневник 21.600 гроша чар: Оволико нека Ге дозвољено рећи у атар истине. А. И.

Исторма хрншћааске цркве. (Продужење.)

Пошто ге изашао из Грчке, посетио хе Филип разне удаљене пределе, као: Арабшу , Етиопту , ПартЈПу ; затим захедно са сестром свошм девошом МариГамном, пропуту1е по малог Азш, где се сусретне са св. Хованом богословом и апостолом Вартоломшем. Ова 1 последњи 1е био већ непрестано са Филипом до смрти његове. Они згаедно отиду у Фригиску варога 1ерапољ,- ту чудесима и проповедањем одвратише многе незнабошце од клањања идолима, због чега се дигну против њих идолски жречеви, кош се бо1аху да ће изгубити и приходе своге и уплив над становницима те вароши. Они поднесу жалбу губернатору на Филипа, Вартоломту и Маригамну, говорећи, да ови обмањугу народ шкодљивим баснама, развраћа1у га лажним чудесима, и захтеваху да се казне. Губернатор заповеди жестоко бити свете проповеднике, а затим осуди на смрт Филипа и Вартолпмшу. Њих распну близу идолског храма, и Филипу обрну главу доле. Но на-