Pastir

670

овог у подпуном смислу старешине народног имало би се млого обележити, но ми ћемо то сада све прећи зато, што у његову хвалу говоре на сва уста нелолико хиљада душа његовоГ бриги поверених. Њему као и сваком истинском родољубу доста Га у похвалу то, кад се рече: да он своме народу свагда предњачи у свему што 1е добро и поштено, па и оваГ смерни и побожни поход непропусти извршити што му као врсном старешини и побожном хришћанину и достош. Боже благи лепа ти Ге ствар кад се човек лати свога сопствена заната, веле млоги стари мудри људи. Незнам коме ( али г. Маршићу ово се смГело сме рећи. Ко ге изближе познат расположењу нашег народа, таГ утврдо може знати како народ наш 1 ако тишти то, кад му Ге старешина ма ког рода „горд“ кад се од њега либи, и неће ни Бога честито да назове. Такви случагева има на млого места, и о таквом старешини неможе се ништа похвално рећи, нити ге он свога заната потревио. Наш ге народ добар послушан и што но реч на лепу и братску реч готов Ге у ватру скочити, а за инат би се и потурчио, то тврди она прича о Краљевићу Марку. „Пошто би се потурчио? не би тисе,царе, потурчио да ми дадеш целу царевину а за инат би се погурчио.“ Благо оном старешини кош ово зна, а 1ош веће оном.кош твори. Да пређемо даљем опису ове гостбе. Одма чим су гости дошли по намештаГу се сваки на одређено му место, и пошто се мало по одморе и гато но реч у срба и по 1едну попиГу дође време бдениГу вечерњо! молитви, на коГу наш народ са особитим расположењем душе иде. Ту се сви скуна моле Богу и оздрављу и спасењу свиГу гостиху имена се у молитви спомињу у кохе су братиха одма по доласку гостиху спремила. По свршетку бдениха на глас трапезариског звонца сви се гости искупише и поседаху у трапезарш. Ту се саде и у здравље пихе до близу пола ноћи. Стари потом потраже у тихом сну одмора, а млађи продуже весеље до саме зоре, у песми свирки и колу око цркве. А кад сване опет се