Pastir

703

Св. Јован Крстнтељ као проповедннк пошања. (Продужење.) у Авилони, у време првосвештеника Ане и КаГаФе, рече Бог Јовапу сину Захарину у пустињи * **) ) (Дук. III. 1. 2.) Ни Гедан Еванђелнст, па ни сам Хован неказуГу нам шта рече Бог Ховану и чега се тицаше та реч Божига. Он Ге звао Хована на 1авну васионску проповед; упоменувши о овог речи божи 101 к 1овану, Еванђелист одма прибавља : и дође у сву околину Јорданску проноведаГући крштење нокаГања за олроштење гртеха (Дук. Ш 3.) Осећа се необична сила ове речи божше К 010 М изазван би Хован на проповед, а особито кад читамо у Еванђељу у тачно определење времена кад Ге се то случило, па Гош кад читамо и то, да се у лицу Хована представља и испуњава пророчанство Исашно, кош Ге рекао о не обичном проповеднику: Глас онога што виче у лустињи; лрилравите лут Гослодњи, лоравните стазе његове (Лук. Ш. 4.) *) Одавно ге Бог приготовљавао Тована, да сврши велико дело у свом народу. У души његовог изодавна таГаху се клице и нужно Ге било само узбуђење свише, да би се разцветале и распустиле свог богати род и претвориле се у велико дрво, коге ће растити под особеним промислом божшм. Велике унутрашње борбе колебаху душу и мисли Тованове коге су се морале ма како разрешити. У души његовог происходила 1е страшна борба кад 1е видео жалосно стање народне вере, и тих празноверица ко!е су се биле укорениле у народу евреГском. Нека тама окружаваше Тована: али у души његовог све више и више умножаваше се светлоћа, коха Ге хош већма расла помоћу небеске светлости, и узвишавала све више и више карактер Тованов. Но да би подиуно могли видети и оценити величину наравственог карактера св. Тована, ми треба да се опоменемо, чим се обично у животу и историш разрешаваху колизихе *) Види Вукоз прихеаод Лу«. гл. Ш. 1. 2. гл. **) Види Вуков пр;|1евод гл. III. ст. 4.