Pastir

70

Пазите 1ош: Ха сам вама казао: Ми учимо са помоћи Божигом. Дакле тко нам номаже? Оа чкгом помоћи учимо? Кажи ти Бранко! — ти Светиелаве! — ти Драгиша! - Тако дгецо, Бог нама помаже —• са помоћи Божихом учимо се. Ха сам вама казао: Бог ге богат. Бог зеа све. Ми ниГесмо богати — ми незнамо све. Ми морамо учити. Ви сте научили код ваши родитеља ходити — Гести — пити — говорити. Вас Ге учила ваша мати свакога прекрстити се, и ону лшепу мозитву: „ко има оцд и Синл и сеатзго Дг?х д ' Лмин 2 .“ Овће у шкози научили сте ви 1ош више. Тако сам се и 1а учио у шкози. Видите дгецо, да 1 е добро ићи у школу! ДГетиње љувоиитство. Овђе Ге сад већ доба, да се сами на ово наше пословање огледамо. Л Бог Ге се огледао на свог рад., и ■— оцгењивао би га. „И кид^ћ Когх, гако довра — и кид'1: Богг всд, еликл соткори: и се дшврл 5'^ло. (1. Мспс. глава 1. стих: 25, 31.) ТТТто се еамога начина (метода) тиче, то Гамчим Га са мошм дугољетннн искуством за ову саму Форму. Та сам ова! мо1 метод споређивао са нагбољим учитељима и одгоштељима европским. И занста се подудара са законима педагошким. Но !а сам мо! устех оцгењивао свагда по плодовима моге мале словесне њиве — српске дгечице! Тежња Је мо1а овђе дхецу ословодити у предгелу српскога стида, и — задовољити урођено дГетиње љувоттство. ДГеца радо питагу! Мотрећи дГецу добро Налазимо четири момента за њиова детињства: — плач — смиГање питање и — жеље. Ова се природна наша сво1ства мшешаГу од коли1евке и сталца, па већ до иоГаса! — Момаштво и дГевоГаштво бори се са жељама... Брак са животним бригама!.. Тако Ге у обште са чоеком. — Доћи ћемо ми редом на свако то доба наше људско. А овђе да огледамо поближе нашу постав7вену зада ћу — детиње љубопитство.