Pastir

„Мо1а миеиГа нема ништа е Генглеском или ма с каквом друхом протестанеком црквом. Па зато и мог приГатељ свештеннк Попов не беше послан у Хенглеску да одпочне по том предшету договор са Генглеским тепнскопима: мв смо обоица позвани у Гедно исто време од св. Сннода у Петроград, да тамо прнсуетвуГезш у еедницама митрополнтове компсхне, ко1а Ге већ траГала три месеца н коГе смо и ми редовни члаповп. Изнети ову етвар Гаснте ха ћу казатн сљедухуће: кад сам већ дуго нзучавао и расматрао ове те жње, ко1е се опажаху у источнот цркви односно сГедииења свиГу цркава лепе вере Хрнстове , 1а у 186о-то1 години дођем до убеђења, да за остварење те жеље , т. Г. да се поетнгне истинеко и право схедињење одцепљенах цркава , нема н не може бати другог средства већ да се повратимо к цркви нераздељнога хришанства, као што Ге она бпла довде док се нше поделпла на две главне половине. Та права н чнста црква сачувала се и до данас у свог ево101 чистоћи У цркви — ПраВООЛНВНО ИСТ0ЧН01. Ако ми подигнемо .чсточну-католичку цркву на православном темељу али одржомо у њот источни обред, то ће она повратити стару слогу и ми ћемо онда изгурата папско уљтрамонтаиетво частам првоначелним католиштвом. Држећи се ове идеге, Га у 1867-моГ години написах петициГу на име светог Синода руске цркве а пусти 1е на гавноет по Хенглескоћ У Септембру 1869-те годинк бро! потписаннх, когп то одобраваху, беше тако велоки , да сам добио смелостн — оправити ту пзгаву руском Суноду. Петроградски Митрополит усљед тога одма одредп комнси1у од 7 чланова , коГ 01 он сам беше председник и у коГу комис?ну одреди он и мене евопш сопственоручнам нисмом. Међутнм искрсне римски сабор, и бездан међу либералнима и консервати внима католпцнма почне се стварчти аз дана у дан еве већи. 1ануе, ко 1 И 10 тово у свему одобраваше нашу пегицшу , намагнетизира ЂерманиГу, Хенглеску, Француску, Игалп1у па и сву католичку Хев ропу. Правоелавна иеточна црвва, опомињући се евоге свештене целог света миспГе , решп се и овом приликом да нружи руку тог (имаГућоГ бити) поновљено! западног црквп, те да у клонп оно што 1е папа на ново увео и што мисли уводиги у делима вере и пра' ктике, на тако да затедно са сетром свошм источном црквом, по врати старо 1единство. 1а тек што дођо у Петрогрзд и видо да се св. Синод потпуно слаже е мо1ам планом. ЛптурђиГа у свопн обредвости прегледа ће се. А све остало што Ге другестепено, разгледаће се у подробности доцниГе, не изузимаГући ни црквену уараву.“