Pastir

83

свршавагу само 1едни апостоли, — и поред њих они, кошма они ту власт предаду и кош с возложењем руку апостолских добише право да могу чувати и ширити дркву Христову и у цркви евршав&ти ташства, а то су после аоостола епископи и свештеници ; а приступати ка овог таши беше ааповеђено свима вернима, — свима, кош еу се само крстили и св. миром помазали, па били они деца нехака , или зрели и престарели људи. И заповест <»ву строго испуњаваху први хришћани — тако, да готово не беше ии Геднога дана преко годиие у кош се нису иричешћивалм. Изузетак од овог могао се видети тек у таквом случагу, ако 1е ко био болесан или се куда кретао на даљи пут. Но и у овом случаху ђакони носили су им више пута свето причешће кући и тамо их причешћивали; а путуГући узимали су често свету частицу са собом и у путу се причешћивали. До душе ориметило се наскоро, да у оваквом честом употребљењу светих дарова беЈаху поГедини, коги недостоГно примаху ту велику и свету ташу. 1ош апостол Павле пребациваше коринтским хришћанима за неисправност у приступању к св. причешћу (I. Кор. XI. 21 и 22). Па зато им и посла правило, да се боље спремаГу за то велико и свето таГинство. „Дд иск^шдетг секе чслокћкх, говораше он њима, и тдко ш х л ^ ЕЛ А л гаста и ш члши дд пГетх: гадии во и пГаи неД0СТ0ИН2, (52 С^Д2 СбВћ 1ЛСТ2 И пУбТВ, НС рЛЗСгГжДЛА тћлЛ Господна .“ По овоГ заповести апостола, сваки (за изучетком само мале деце) коги приетупаше ка овог светпГ таГни, морао Ге предходно да испита своГу савес и да види, да ли нема на души евоћн каквог греха; морао Ге да очисти своГу Душу поктањем , молитвом , лостом. И ова заповест беше у свог своГоГ снази и сили кроз сва времена апостолска, иа и носле апостола. Ево како говори о том 'Бенадте патрихар цариградски, кош Ге живео у првом веку апостолском: „нека се причешћуГе хришћанин и сваке недеље, само ако оиажа да у души свот нема страсти грешне. И наче ако 1е не *