Pastir

82

вршава се. Но и овде он често наилази на препреке, на клизаве путање. Новши свошм гресима, он се изнова удаљака од Бога. Њему треба вођ. заштнтник, лице, коГе би га упућивало, држало на стази правде, сближавало с Богом као с извором среће и добра. И ево Господ, у таинству св. причешћа, силази саи незидљиво на земљу и сближава нас са собом, сГедињава ее с нама у св. таинству пртешћа даГући наш под видом хљеба и вина пречисто тело своГе и пречисту крв сво1у. Ова небеска божанска храна — то Ге неисвазана милост божиГа према нама. Она нас сближава с Господом и наГчвршће сГедињава с њим „Мдуи мок> плотк И П1АИ Л10В крокк , говори Господ, КО Л1Нћ ПреВК1КЛ6Т2 и Дзг К 2 ншг“ (Хоаи 6. 56.) Ми нисмо у стању доказати, па ни умом схватити, вако то може бити да нам Господ даге своге пречисто тедо и свогу пречисту врв; Гер 1е то таша, коГа се неда умом поетићи. Ми ее причешћу1емо, ми примамо по кзгледу хљеб и вино, а по молитви служитеља божша наитиГем и снагом пресветога Духа, оваГ хљеб и вино поетаГе еуштим телом и крвљу Господа Исуса. Ца зато се пречисто тело и иречиста крв Иеусова и назива таинством, а евето причешће — тата. Па зато ми и опредељугемо св. ташу причешћа овако: причешће 1е таша, у копн верни под видом хљеба и вина, а наитшем благодати св. Духа, примаГу невидљиво право тело и праву крв Христову, ради очишћена од грехова, и духовног тедињења с њим, те да тако могу напредовати у врлинама и спремати се за живот идући — весмртни. Ево, дакле, шта значи ташнство св. причешћа и какве ми дарове добигамо од њега. Но како ли се ми снремамо за ово, и да ли га доетошо примамо? Да видим.о како су се спремали стари хришћани за св. причешће и како су се причегаћивали, па ћемо онда лако оценити сво1у спрему и готовност. По нашре нам треба знати, да 1е Господ заповедио и дао право, да ово ташнство