Pastir

104

сти неверства, вога хтегаше да га удави помоћу силе на1жешћих гонења и мука. Ми сада живимо у другим, срећнишм приликама. Ми мислимо, да стошмо снажно, ако и невидимо где се око нас шећу и пропада^у десете и стотините жртве наравствена квара. Али браћо, може бити, да и ми идемо по клизавоГ стази, може бити да не би само Гедноме између нас рекао св. Апостод Павле: ^мислећи да стошш, чуваГ се да не ладнеш.“ Боље би било, кад бисмо за време колебања и падања обезбедили себи могућност да се ма за кога прихватимо, ма на кога ослонимо. Али баш да ми сами стошмо чврсто: зар нше за то шш наша дужност — да пружимо руку брату, кош пада или се дави, а не да само издалека гледамо, ако и са жалошћу, како он пропада не у валима вода већ у мору еветских саблазна и страсти, у огрези порока и преступа. Ми може бити и сами држимо за се да смо здрави наравствено; да Бог-да да Ге тако,- али не заборавимо да смо чланови Геднога друштвена тела,- па ако заболи геднога или другога неки уд. то ће може бити осетити чак трећи бољку, четврти и на послетку допрети до нас или наших ближњих, као год што прелази зараза из куће у кућу или пламен пожара. Ако се не будемо обазирали на пожар страсти, одвраћали очи од рана и мука болести душевних, ако их приметимо на брату: пожуримо се да га избављамо и лечимо .... За спасење Геднога греганика и брата кош гине, милостиви ће Бог да нам опрости толике наше грехе. Он спаеаваше митара и грешника, спасаваше блуднике^ умре на крсту рад тога, да би ишчупао и спасао погинулога, — он се радуГе што Ге нашао Гедну изгубљену овцу од стотине већма, него ли због деведесет и девет што не пропадаше. Он рече, да радост бива на небу и кад се само Гедан гретник покаге.