Pastir

167

стварма зацело ге рано и не могуће. Но овде ни Ге реч о начелима већ о васпитању и верозаконским чулима на поредо с правилима православне пркве. А ови се осећаш тек и лепе и пршањаГу у младим годинама, кад млади ум живо прима и памти све у печатке, а ово скупо време детиње, у коме га васпитаваГу туђинке или пропада без верозаконске хране, или што 1 е Гош грђе дете наследи противан дух према православноГ цркви. Од туд после и бива да се одриче вредност начелима православне цркве и човек таким васпитањем задахнут остаГе за свагда хладан према отачанско! цркви и у одношаГу спрам вере, или у згодног прилици, кад падне у замке, погази веру. Гадан упечатак што га производи поглед прве периоде на основно васпитање, у садање време све се већма шири у руском друштву; но тешко да 1 е и трећа периода кадра да даде извеснше упечатке. Ова се периода обично почиње у шесто! или седмоГ години, кад се деца да1у под надзор управитељкама; у то се доба зепочиње по општем погму право васпитање, у то се време деца тек почињу учити науци. Управитељке се у нас деле на туђинке и домаће, разуме се, да се предпостављаГу прве другима, оне се узимљу у боље и богатше куће и по цени деле се на неколико врста. На прво место долазе енглезскиње, за њима шва^царке , па Францускиње и на последку немице а за њима чешкиње коге знаГу немачки. Неке су од њих доста образоване, а неке осем рођене граматике више ништа не знагу. Руске су управитељке свагда добро образоване, ко1е су свршиле течаг у гавном или ма уприватном заводу па често шш с одличним успехом. Али опет њих слабо цене, туђинке више вреде и ако више ништа незнагу осем свога 1 езика. Рускиње узимљу за управитељке тек у крашог невољи, кад већ нема туђинке коГа би пристала на цену когу може и хоће да нлати понека кућа. Кад узму рускињу за управитељку они 1е држе као од милости, то се често чуГе у разговору док се туђинци улагугу и угађа1у свим њеним ћудима. Продужиће се.