Pastir

177

своим очима да просе себи парче хлеба идући од куће до куће добрих хришћана; па онда нека свак размисли какво мора бити бедниГе и жалоснте стање Гадне сирочади свештеничке кад остану без оца и маше а нико их нема да прихвати!? У таквим приликама осетљив човек мора у срцу своме Гаке тешкоће осећати, и готово с презрењем гледати на установу свештенога реда. И Гели то награда трудне свештеничке дужности од свошх парохтана и свога отачаства где живљаше свештеник ? У данашње време много се апелуГе на друштвено мнење. Па да видимо дали Ге и ово на страни свештенства односно установе Фонда свештеничког? Доста пута чуге се где људи говоре:“ немамо донри свештеника Гер ваљани ђаци ненримају се тога чина него траже други начин живлења\„ овде Ге прост одговор: сваки човек по природи тражи уживлења онамо где ће се борити са мање незгода, па се прима онога што ће бити кориснте за њега и Фамилту његову. Наши прости људи осуђугу нестарање позваних лица за помоћ сирочади свештаничког, паговоре: зашто се неви деци и удовицама поповским давала пензиха као чиновничким ? гер веде неприличте ге да се попадте по смрти свога мужа удагу но чиновничке жене. По некаквим незгодним случаима доиста редко Ге кога попадта срећно и прошла у другоме браку. Од времена и саме радње да се боље регулише стање нашега свештенства, покренута Ге у Гедно мисао да се установи и фонд за евештеничку сирочад. Но како беше предмет оваГ такве природе да у тесно! свези стаГаше са матершалним стањем свештенства ми бар држасмо да се нте могло досада приступити ка остварењу тога Фонда. Год. 1865. састављен Ге неки прогект за фонд свештеничке сирочади и удовица. И уколико нам 1е позната његова садржина он имаше доста незгодних услова, те се зато ваљада и нте могао остварити по жељи оних кои ту ми-