Pastir

207

Пазите д1ецо, да вам кажем како 1 е Бог слогом зачинио своГе створење. Ио дану раде људи своГе послове. У вечер зажегу лучку — свиГећу. Србин рече: „Тко више види — више зна!“ Д1еца се боГе у мраку. — Бог 1е дао виђело!... Киша 1е опрала биљке, коГе су из влаге ницале. Сунце Ге огригало биљке, те су расти могле и, родио ге плод. Тице су купиле бубе, црве и сваке лептирове, кош воћу шкоде. ЗмиГе, кртине, гуштери купе бубе и црве кош се криГу у земљи и трави. Баук лови муве; Геж купи буве. — Рибе, неке тице и неку животињу Геде чоГек. — Тако Ге Бог уредио, да сваки створ буде од помоћи Гедан другоме. Тако и данас бива! Зато дГецо, речемо: Слога Ге од Бога. На србском грбу читате: Само слога Србина спасава. Србски слтепац тева: „Силан Боже, на свему ти хвала!“ У светачне дане идемо у цркву, да у слоги славимо Бога за толики дар! УзрастноГ дгеци уз припомоћ библтске повГестнице то се може развтати. Нагласити просвГету и рећи: наука Ге виђело БожиГе! Одмах дати Србина за примГер, кош жали да незна читати — „слиГеп сам код очиГу.“ Ноказати како Ге Србин опрезан, те уз будале не пристаГе; већ нашре иште да види то његово чудо. — И апостол Тома невГерова слтепо! За тим казати: да су људи постали мудри угледаГући се у створ Божиш, ерачуиали су кретање земље и мГесеца, те тако имамо дане, мГесеце и године — календар. Србин по звхездама знаде кохе хе доба ноћи, и по сунцу кохе хе доба дана. — Хош скопча Србин своху судбу са звхездама: кад спазе „репату“ звихезду на небу, они проричу рат, болест и друге невоље; (но кохе од тихех звихезда не зависе! —) У господарству своме равнаху се много по мхесецу. Кад звихезда полети преко неба, реку: „За гору друже“ — „утече сужањ из тавнице.“ Тако се Србин са „сужњем“ дружи, нихе злу туђем рад; већ жели да се сужањ тавнице оирости. Србин љуби од природе свохе, слободу! — Исто