Pastir

молимо главу цркве Господа Исуса Христа да не раскине ланац мира и љубави између Гедне п друге цркве већ да сачува у Гединству и слоги. Апостол Петар уступи сатруднику своме, коГа доцниге беше позван у апостолство, већи део света, а сам остаде апостолом само Гедних обрезаних — Худе1а. Да расположи Господ н дух герарха грчких и да ублажи, те да драговољно одпуште мали део стада Христова из сво1е ограде, тек само дао би Бог да таГ мали део остане у огради православља. Апостол Павле радо прими на се бригу, коГу му сабор апоетолски наложи, а на име: да се брине и да не заборави на сиромашне хришћане 1ерусалимске. Па дао би Бог да и црква бугарска дише тим духом расположења према бедном н скученом положагу цркве грчке, и да с те стране она олакшава тешкоћу њену. Као што негда цркве Гелинске подржаше тим средством своГе Гединство с црквом састављеном од ХевреГа, тако и сада љубав деГателна п обплна нека сачува везу мира и узаГамну помоћ одвећ нужну за обадве стране.“ Да ваведем Гош Гедно место из те беседе, где се говори о законитоста зактевања, кохе износи црква бугарска. п Под Христом Нсусом нежа Грка ни Јеврегина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита; (Кол. 3, 11). Али Хриетово учење, Христова црква у земаљском свом развићу, не искључава ни Гедну народност и не брани да се ова може самоетално развихати. Кад бв то она хтела, то не би Гош у горници сионскох даровала по сили Духа светог апостолима дар говора, да пресретну све нацихе различитим Гезпцпма и позову у састав благодатног царства хрпстовог прпмењаваГући своГ гонор и свохе учење њиховим наравима, обичашма, карактерима и т. под. Слажући се таквим начином из различних нацаха црква Христова ствара из себе Гедно тело, но Бог располаже чланове тог тела тако, да сваки заузме достошо место у свом организму и одговорп свом задатку и опредељењу. Дакле духу Христову нихе ништа противно, што свака нацнха тражи и иште самосталног развића у цркви христовоГ.“ Но по кра1 свега овог говорник наспомиње и цркви бугарскоГ онах пример цркве коринћанске, кош апостол Павле изнесе на углед Коринћанима, кад ови веома рано уобразише да су зрели у суђењима вере Христове чак до тога, да могу и не слушати своГе старе учитеље већ шта више и осуђивати их. (I кор. 4, 8). „Но одбацимо препирку, завршу1е говордик своху беседу. и замолимо Господа да дарухе мир и дружбу и хеднох и другох црквњ Нарушење мира, губитак дружбе — то Ге Гедно од наГвећпх зала.