Pastir

351

не би бшго других доказа, да се човек посумња у користи и досто1анству те установе? Но ми морамо разабрати то питање мало подробнше. IV. Кад се већ заведе цензура, клирикалци обГавише, да ге наступио за цркву златан век, кад ће све, што 1е спасоносно , благочестиво, похвале достошо и богоугодно, бити сачувано, одгаГено и приумножено за будуће векове; а све што Ге противно, и што 1е ма’ с коГе стране шкодљиво по веру и цркву, изгладити, пресећи, уништити у самом корену пре, него што испољи свогу злу и отровну клицу, кад ће кукољ и паламида из чисте њиве божше, бити почупана из корена, а остати права и чиста пшеница, па тако без икакве сметње и боље и брже растити и обилниш плод доносити.... И ово они рекоше и одпеваше у 1501-во! години. а у 1517-то1 години гавља се против Рима Лутер, а у исто време с њим и Цвинглше, па мало за тим и Калвин, и одма одпадаГу од Гединства римске цркве Ђерманиха, Швахцарска, Евглеска, Шведска, Норвешка и др.; одпочињу се ужасни ратови, кош трахаху стотинама година и оставише дубоке трагове хрђавих посљедица и до данас. Ми немислимо са овим рећи, да хе цензура била узроком реФормацте; за наш посао довољно 1е да тим докажемо, да цензура нихе оправдала оно, што се од ње очекивало, да она нихе узвисила благостање цркве, нихе уништила кукољ, нихе била у стању да сачува хединство дркве нити да устави поток сумња, кохе су биле иротивне Риму, већ напротив 1ош у већо! мери и сама послужила цељи сасвим противположнох. А кад би у XVI. веку господарила пуна слобода мисли и говора, то опасносност претила би само Папи и његовим кардиналима; а у ствари неби било баш ни за њих никакове опасноетн : они би само били приморани да поступе друштвеноме мнењу и да униште оне злоупотребе, кошма су вре-