Pastir

405

Можда патате, нашто оволики записи . кад су довољни три? Тедан у селу код општинске куће, Гедан у виноградима (ако су близу села као што су по већоГ части овде у Ресави) и Гедан у пољу ? — И Га мислим да ге довољно три записа; и чудим се одкуда постадоше оволики записи! Да ли из велике побожности ? ... Можда Ге; но зашто ли бар сви мештани не иду с литшом као што варошани иду. а не да шиљу само децу да протрче поље као под кулук? Но и то би се Гоп! котекако сносило; Тер ако нте у смислу хришћанском, бар нше штетно по свошм материгалним посљедицама. Но шта да кажемо за онаГ обичаГ, што ова свита, ове крстоноше, сматраГу као за неко право, да могу куд год прођу и преко жита и преко њива и преко ливада чинити сваке потрвце, разваљивати врљике, прошће, прегазити кукурузе, винограде и т. подобна, па зато ником не одговарати? Ако по гдекош хришћанин Гош и мисли и веру1е, да ће тиме његова земља постати плоднша , берићетнша; но зато већина већ гледа на ту ствар с рационалнше тачке гледишта и негодуГе за такав поступак лица, коГа иду у име светиње и богомоље. И заиста имаГу пуно ираво негодовати. Таквих жртава не захтева хришћанство од нас. Оно Гасно и одсечно вели: „ жртва Богу дух сокрушен.“ По овоме нека хришћанин види благослов божш, кош жели свести на сво1е њиве и ливаде, не у разметању, разваљивању зграда и гажењу усева од стране крстоноша, већ у искреном и сакрушеном духу њиховом, кога они треба да искажу у тог литши, у том обилажењу свом по пољама и њивама. То захтева Бог од њих и то хоће, а не буГство и разметање коГе се, као што рекосмо даГе видети код наших крстоноша. Из овог малог нацрта о ношењу литше по пољама, увиди ће сваки Србин, да досадањи начин ни у колико недоликуГе нама хришћанима; па с тога би нужно било, да се о томе пропишу особита правила. Уз то да се определи: