Pastir

479

Дору* а баш ш т0 и Н У ЖН0 било заиадноГ дркви чига нропаганда гаво почела беше напредовати по српским земљама. И заиста, после дугог договарања императора с патриГаром и осталим епископима, добиге св. Сава писмено овог садржа!а: „Да у будуће — неће бити дужан долазити у царству1ућа град ни Гедан из српских земаља, и овде тражити еветитељски чин, но сабор епископа српских земаља, да га посвети. (1). Ово писмено потписао 1 е император, патртар Ђерман, па и делн сабор митрополита и епископа, кош се тада у Никеш скупљени налажаху. Осим ове грамоте при полазку св. Саве у Србту, патртар му даде и другу коГа 1 е била ове садржине: „Ђерман, по божГоГ милости архиГепископ цариградски — новога Рима и васионски патри1ар, у име господа иашег Исуеа Христа, посветио 1 е Саву за архиепископа свиГу српских земаља, и дао му власт, да може по његовоГ црквеноГ области рукополагати епископе, свештенике и ђаконе; везати и праштати људске грехове, свакога учити и крстити — у име: оца и сина и св. духа; сви православни Хришћани, да га слупшу као и мене самог. (2). Кад Сава доби оно што ге одавно желио, он лепо захвали императору и патригару, врати се преко атонске горе у Србигу, где су га с наГвећом радошћу очекивали и дочекали. Чим Ге дошао у СрбиГу, одма 1е помирио свогу браћу, која су се гложила око престола, и венча на краљевство свог старгпег брата Стевана, кога 1 е раниге венчао легат — круном. кога праћена беГаше из Рима. Сава одбаци папску круну, и изнова венча брата свог круном ко1у донео бегаше из Нике1е од византиГског императора. А да папско венчање неби имало никаквог значага, онназовеСтевана?7рвоее«ча«м.икраљем српским. (3). Одма за тим, Сава се постара да установи (1) Жпт. св. слов. стр. 288. (2) Истор слов народа Рагпћа ч. II. стр. 345. Гласн. Др. с. сл, ч. VI. стр. 26. — живот светих стр. 288. (3) Истор. срп. Гезика — Машова стр. 222.