Pastir

499

смо ми мучали, несме1ући ваљда нарушити тихе звукове пГениГа подземних пећина, умилне гласове звона са лебдећим песмама славу!а пошиљате к Богу од његовог малог суштаства! Дуго ми нисмо смели прекидати тихо, тагно, свето, природно шуштање лишћа на овим светим дрвима, коГа се грдо подижу уз ову и над овом провалшом! Док нас слаб ход одлазећи изнурени постом и молитвом св. монаха са заваћеном животворном водицом, неопомену, да нама нте слободно дуго седети на овом св. месту и око овог животворног кладенца (колодез руски а ово чисто елавенски, дакле и србскн, Гер су Славени и Анти били Срби по баварском летопису.) Ми се полако пењасмо уз ово брдо претећи нам сваког тренутка сурвати нас у таму вечности и бездне и са овим мадим сравнењем може човек тешки улазак на небо виђети! При доласку мом са драгуиским ОФициром ваљаним и честитим човеком, вошиком и грађанином, т сам улазто у ближе нли Антошневе пећине, и први пут мога доласка са оцем Николом и са Павловнћем. Та нећу овде спомињати врлог човека почившег Г. Вукомановића, кои Ге код Руса заслужиГо такође поштовање и уважсње као добар Срб, и високопреосвећеног митрополита, кога Руси уважавагу и поштугу, због његове правичностн, благости, тихости и побожности и о коме како ови калућери тако и сви Руси, куд сам ирошао, говоре у похвалу, доказуГући да се редко таквих Руса данас налази (калуђери кад говоре Руеа, они држе, да су само Грци од њих бољн у вери и више нико на свету, а често и овима недаГу првенство, 1 ер се у њих и данас испуњава то, што 1 е у Грка већ прошло, т. I. еветост и благост.) Та већ полазим у пећине, давно и свуда разглашене због свог художног постанка, и истина, да сам био гедном у АнгониТевим илн ближњим; но 1а сада полазим са мањом бригом, гер се за леђима овог нашег свештеника могу сачувати од грдних и тешких поклона и цедивања, коГе се код сваког