Pastir

558

нам срећу и несрећу свога ГевреГског народа и, излаже по’ вГесг рођења Христова. Па и црква нас овлашћуГе на то, ко!а нам уз то мш приводи данас пред очи старе чуваре вгере и закона, кош ирођоше кроз густу таму „старога зав!ета,“ те нам то дугачко доба црква слика живо са течагем „божићњега поста.“ Е! па кад имамо такова одлучна гемства за наше српске обичаге, и кад у тима обичашма читамо тако обилату науку, требали Гош да 1а похвалим наше обичаГе, кад се ербски обичаш сами собом хвале, и засвхедочаваху у животу народском свогу пуну снагу, коха одољева пакленох сили и ђаволском насиљу кроз толике вхекове? - Требам ли велим, ха, да на ново доказухем, како су ништаве све међе суве и мокре... и сабље оштре ... кохе оће да раскомада1у србску цхелину? — Требам ли ха да одкривам све плегке и подлости, што их одузимаше црне чете и сваке авети да Србина загуше и у роба претворе, кош би нашосле пред силеџинским вратима кукавно просхакао да божић чемерни одбожићухе? На та питања одговара здрава србека самосвхест, коха се носи на нашим дивним обичахама, кохи се не прегхадоше од свиху „кордуна“ и стражара; већ нам изрххчу пуну народску цхелину уз пркос турскох сабљи ... и —■ црнох хали... па нам хош захемчаваху наши обичахи србску ваљаност и благослов, као што Србие дивно рече: „тешко ономе, коме хе божић Геданпут у годкни.“ Уз толико живу свихест и вхеру у наш домаћи живот ево вам браћо по души кажем, да сам грозне сузе пролио кад сам читао у хедном загребачком листу (народне новине бр. 293.) овихе дана, како хедан родољуб заклиње и преклиње богате људе, да пруже сиротињи кош дарак, па да и сиромах за „божић“ сазнаде! Авах туго наша голема, гђе се еузе прегрштима грабе, и подносе под одахне прозоре „господске,“ има ли ту божића и утхехе од божића ?!...