Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИЋ

Нека се црнка не срди, Добар ил зао био јој, Кад га види у том стању Без краљевства, несретника, Гладна, у злу утопљена.“" Кад беседу ту сам чуо, Похнтах амо, а сад је Воља твоја, о госпођо, И све краљу приловеди.“ Од Парнада кад то чује Дамајанта сузна врло, О народни господару, К матери крадом огиде И рече јој: „Бхим никако Нек не дозна ово, мајко“: Пред тобом ћу ја Судева, Дворођенса најбољега, Упутити, а ти настој, Ако мени добро желиш, Бхим господар нек не дозна, Што ја мислим учинити, Каошто је Судев мене К родбини брзо дсвео, Тако одмах нек одавде (С истом срећом Судев оде У Ајодхју у град, мајко, Да доведе амо Нала." Пошто Парнад дворођенац Понајбољи одмори се, Видарпкиња сјајнолика Поклони му силно благо: „Кад Нал дође, редовниче, Блага ћу ти дат још више"! Много мени ти учини, Колко нитко други не ће, Да ћу с мужем наћ се брзо, Понајбољи дворођенче !" Кад Судев великодушни Чује реч ту, сретан кући Оде давши Дамајанти