Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

Бхимовој стане причати: „Нишађанина тражећи Нала дођох, Дамајанта, У Ајодхју град и ступих

ред сина Бхангасурова. Реч ја твоју, разумнице,

ако си је ти, лепојко, Била рекла, јавих краљу Ртупарну узоритсм. Чув господар Ртупарно Ту реч ништа није реко Нити итко од дворана, С којима често говорах, А пошто ме краљ отпусти, На само ми проговори Ртупарнов момак неки, Који се је Вахук звао, Коњушник тога владара, Ружан беше и краткорук, Вешт у вожњи брзој беше, Вешт готовит посластице. Неколко пута уздахну И бризну љуто плакати, За злравље ме он упита; Па овако проговори: „н„Честите жене заиста И у беду када падну,

аме себе чуват знаду. Добре су, раја достојне; И мужеви кац њихови Оставе их, не срде се; Штит је њима племенитим У животу крепост њихна. Што је ону оставио Несретник онај и луда Свакога добра лишени, Нека се она не срди. На њ, који је житка жељан, Којему птице узеше Хаљу, ког зло свако бије,