Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т, МАРЕТИЋ

А Налу се срце кида

Од жалости, Куншин сине, И мисли великодушник: „Дамајанта то ли каже, То л чини тугом сметена 7! Ил' је варка та велика Мене ради измишљена 7 Видарпка, јаох, душевна Грехоту л хоће учинит Од мене зликовца подлог И кукавног уцвељена 7 Женска ћуд је превртљива, А кривица моја страшна ! Биће, да то чини, што ме Остављена љубит преста, Танкострука јадом мојим Сатрта је очајница.

Не ће она то учинит,

Та имаде она деце"

Било, не било истина, Идем разабрат сигурно;

· Што је драго Ртупарну,

Чинит хоћу себе ради."

Тако Вахук у памети

Промешља срца жалосна,

Па руке склопив говори

Ртупарну гссподару:

„Што ми кажеш, приправан сам,

У дан један, господару,

Тигровит јуначе — ја ћу

У Видарбху стићи, краљу !" У појату Вахук, краљу,

Тад огледат оде коње

По налогу господара

Сина Бхангасуровога.

Ртупарно пожурује

Њега много, те огледа

Вахук коње више пута

Желећ видет, какови су,

Он мршаве и ваљане

10

15

сл 30

35

40

И[У ]