Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
Т, МАРЕТИЋ
А Налу се срце кида
Од жалости, Куншин сине, И мисли великодушник: „Дамајанта то ли каже, То л чини тугом сметена 7! Ил' је варка та велика Мене ради измишљена 7 Видарпка, јаох, душевна Грехоту л хоће учинит Од мене зликовца подлог И кукавног уцвељена 7 Женска ћуд је превртљива, А кривица моја страшна ! Биће, да то чини, што ме Остављена љубит преста, Танкострука јадом мојим Сатрта је очајница.
Не ће она то учинит,
Та имаде она деце"
Било, не било истина, Идем разабрат сигурно;
· Што је драго Ртупарну,
Чинит хоћу себе ради."
Тако Вахук у памети
Промешља срца жалосна,
Па руке склопив говори
Ртупарну гссподару:
„Што ми кажеш, приправан сам,
У дан један, господару,
Тигровит јуначе — ја ћу
У Видарбху стићи, краљу !" У појату Вахук, краљу,
Тад огледат оде коње
По налогу господара
Сина Бхангасуровога.
Ртупарно пожурује
Њега много, те огледа
Вахук коње више пута
Желећ видет, какови су,
Он мршаве и ваљане
10
15
сл 30
35
40
И[У ]