Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА 0 КРАЉУ НАЛУ 98

ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Кесинија кад гануће Мудрог види Пунјаслока, Брзо натраг поврати се И све каже Дамајанти, Онда опет жалосница“ == Дамајанта Кесинију Жељна, Нала да угледа, Пошаље к својој матери: „Много питат дах Вахука Мислећ, да би Нал бит мого, 10 Само лик ми још је сумњив, Сама желим видети га, Или дај га довест, мајко, Или мене к њему пусти; Ил' са знањем ил без знања 15 Мога оца ти одлучи". Кад то рече Видарпкиња, Краљица онда приопћи Краљу Бхиму, што кћи жели, А. Бхим даде допуштење, 20 (С допуштењем оца, мајке" Тад, изврсни о Бхараше, Дамајанта Нала позва, Нек у кућу њојзи дође. Када Нал краљ изненада 25 Угледа Дамајантију, Обузе га туга, жалост ронити сузе стане; А кад она беше Нала У том стању угледала, 30 Жестока жалост лепојку Тад освоји, — и у хаљи У риђастој покорничкој, Упрљана, упрашена“ Дамајанта, силни краљу, 35 Проговори реч Вахуку: