Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИЋ

Готова узми, ал Вахук

Да не види, па се врати“. Кесинија до Вахука

Оде и украде меса

Врло врућег, па се за час Угодљива к Дамајанти Поврати и месо њојзи Преда, лошомче Курујев! Ова отпре вична јести Месо, што Нал готовљаше, Окуси и врло тужна“

Врисну мислећ: Нал је Вахук.

Веома се узрујавши Уста испра, а изатог Обоје деце пошаље С Кесинијом, мој Бхараше ! Када Вахук Индрасену

И брата њена познаде,

Он притрчи, загрли их

И у крило краљ их узме, Када натраг Вахук доби Децу сличну божјој деци, Тад бол душу освоји му,

Те заплаче иза гласа, Нишађанин показавши Обилно, како је ганут, Уједампут пусти децу

И прослови Кесинији:

„Та су деца, о блажена, Врло слична мојој деци, Зато кад их ненадано

Ја угледах, сузе пролих.“ Мешаш ли се често с људма, (О теби ће мислит лоше; Али ми смо овде странци; Их, блажена, куд ти драго

ји“

мо с

100

105

110