Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ
Док напокон и моја га Свлада сталност и покора. Сад јадима нашим конац Мора бити, лепотице ! Злица оде, и ја њега Избавив се амо дођох Тебе ради, о боката,
А не другог чега ради. Како 6' икад жена која Могла, ко ти, плашивице, Оданог мужа и верног Оставит и другег бират7 По краљевој заповести Гласоноше земљом иду; „Кћи Бхимова заиста ће Бирати мужа другога Слободна, по вољи својој, Који њојзи доликује", Чувши то син Бхангасуров Дошао је хитро амо,
Ту Налову кад тужњаву Дамајанта беше чула, Склопљених руку, дршћући, Бојажљива Налу рече:
„Не мисли лоше о мени, Мој милени! ја богове Одвргла сам и обрала
Тебе сам, краљу Нишадски! Брахмани су по свем свету На десет страна крезули“ Због повратка твог и речи Носили моје певушећ,
Онда се је, господару,
На те Парнад, брахман мудри, Намерпо у Косали
У дворима Ртупарна;
Он одговор твој донесе
И исказа све ми право, Тад ја смислих ову варку, Да доведем тебе, краљу,
80
85
90
95
100
105
110
115>