Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

-96

Т. МАРЕТИЋ

Јер на свету другог нема, Тко би, земље господару, Сто могао миља прећи У дан један, владаоче ! Како то је иствнито И како греха никаквог Ни у мисли ја не чињах, Пусти, да ти такнем ноге: Ево ветар, свих створова Виделац, светом пролази, Он живота нек ме лиши, Ако какав грех учиних. Такођер сунце пролази знад света вековито, Нек ме оно жића лиши, Ако какав грех учиних, Месец као сведок какав Посред бића свих пролази, Он живота нек ме лиши, Ако какав грех учиних. Та три бога сва три света Заиста држе, — и они

„Нек истину посведоче

Ил ме данас нек оставе“. Кад то рече Дамајанта,

Из зрака Ветар прослови:

„Греха сва не чињаше,

Истину ти кажем, Нале !

У ње је добро чувано

Обилно благо крепости;

Три годиие ми бејасмо

И сведоци и чувари.

Варку, којој пара нема,

Због тебе је учинила,

Јер сто миља у дан један

Нитко други прећи неће,

Кћи Бхимова сад је с тобом

И ти с њоме, господару,

Сумњат немој ништа више,

Са женом се својом здружи!“

140

145