Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ
99
Тад он, како доликује, Поклонство тасту изрази.
А у граду стаде бука И велика и радосна, Народ врло радује се Видев Нала да је дошо. Заставама и венцима Окићен је град, а главне. Улице су пошкропљене,“ Нарешене, очишћене, Обилно цвећем посуте. Пред вратима свим грађанским Руни се цвеће, и сви се Олтари ките божански. Ртупарно чув за Нала С Дамајантом сад здруженог У Вахуку да се крио, Владалац се радоваше;, Он позове краља Нала, Па се стане испричават"“ И честита: „Било сретно"! Са женом си својом здружен! Да нисам, Нишађанине, У чему те увредио 7 Непознат си боравио У мом дому, господару ! Ако штогод ја учиних Хотице ил нехотице, Што не ваља учинити, То изволи опростити |"
Говори Нал.
Ничим ниси ти нимало Увредио мене, краљу !
А да јеси, срдио се
Не бих, — простит ваљало би. До сад си ми, владаоче, Пријатељ и рођак био,“
А одсада још и већу
Извол примит љубав моју,
20.
25
30
35 36 41
45
50
55