Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ
Исто тако твој имутак И твој део остављам ти, Зацело те љубав моја Обузима, о јуначе! Пријатељство моје неће Никад тебе оставити; Ти си брат мој, о Пушкаре ! Стотину живи година!" Нишађанин, јунак прави. Тако брата свог умири, Па у његов град га слаше Загрлив га много пута. Пошто тако брата свога Нал умири, онда Пушкар Поклони се Пунјаслоку И склопљених руку рече: „Нек ти слава вечна буде! Живи десет хиљад лета" Сретан, кад ми живот пушташ И господство, господару !" Владар Пушкар код свог брата Оста чашћен месец дана, Затим у град свој запути Весео пратњом опкољен, Такођер с војском великом И са смерним са слугама. Сјајућ ликом као сунце, О изврсни мој Бхарате! Нал опреми с много блага Пушкара здрава, читава, нда у град преко мере Накићени сретан уђе/ А ушавши Нишађанин Поздрави се с грађанима; Тад грађани и сељаци, А пред њима саветници ви с чувствима радоснима Склопив руке говораху: „Ми смо сретни данас, краљу, ИМ у граду и на селу!
9"
и
95
100
105
110
120
125