Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

102

Т. МАРЕТИЋ

Уза ме ће коу рају Уз Сакра је Апсараса. Свеђ се ја, Нишађанине, Тебе сећам и чекам те! Весеља ми не бејаше Коцкајућ се с пријатељма.“ Лепобоку, незазорну Видарпку ћу данас добит, Па ћу бити задовољан, Она ми је свеђ на уму.“ Нашађанин то безумно Блебетање Пушкарово Када чује, хтеде срдит Одсећи му главу мачем. Нал смијућ се и очима Закрвавив гњевно рече: „Играјмо се; што чаврљаш 2 Надигран нећеш чаврљат," Тада игра започе се Међу Налом и Пушкаром, И јуначки Нал Пушкара У једној игри надигра. Хрпе камења драгога И блага Пушкар проигра, Још и живот, — краљ смијућ се Пушкара надиграв рече: „Краљевство ово сигурво, Без душмана све је моје! Видарпке не мож ни видет, Измете међу краљима! Ти и слуге твоје, лудо, Бићете њојзи робови, Што сам био пре надигран, То не беше твоје дело, То је Калиј учинио, А ти, лудо, и не знадеш. Ал ја не ћу бацат на те, Што је други сакривио; Како те је воља, живи, Живот теби ја поклањам,

69

80

90