Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ШОЛЈ-О ВТОЈЕ

Није претерано, ако кажем, да наша образована публика готово ништа не зна-о староиндијском народу. о његову језику, књижевности и култури; а како ће и знати што, кад у нашој српској и хрватској књижевности нема стручнога и специјалног дела, из којега би она могла што поуздано о тим предметима дознати Зато мислим, да неће шкодити, ако ја излајући на свет онај свој превод наведем неколико карактеристичних и занимљивих цртица из индотогије, тј, из науке о староиндијском нарсду, о његову језику, О његовој литератури и култури. Можда ће те цртице потакнути којега између читалаца ове књиге, те ће обилнију поуку О тим стварима потражали у којој стручној књизи немачкој или фргнцуској или енглеској;

1.

Иако је староиндијски народ сродан с осталим индоевропским народима онако, како су ти народи сродни међу собом. ипак се у Езропи све до последњих година ХУШ. века и до првих година ХЈХ. није готово ништа знало о староиндијском језику, па же није могло ни с'утити, да је тај језик сродан с другим ичздоевропским језицима. Да је просветљена Европа нешто дознала о санскрту и о санскртској књижевности, то је заслуга неколицине учених Енглеза, а сасвим је природно, да су Енгтези од свих европских народа први били позвани, д> Европу упознаду с Иадијом, јер су они већ у ХМ. веку владали и управљали великом том земљом.