Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

____ поговор [09

Трећи и најславнији санскртист онога времена у Немачкој је Франц Боп (Ворр), који је као млад човек боравећи у Паризу и у Лондону и радећи у тамошњим библиотекама темељито изучио санскрт те је већу својој 25. години издао на свет епохално дело, којим те утемељена индоевропска поредбена граматика, наука, које пре није било, а после се бујно развила. Томе је делу натпис: Џеђег дЧаз СепјабаНопззузјет дег Запзкгизргасће за Мегетсћипб п!Е јепет дег бпесћзсћеп, Јајеншизсћеп ипа бегтагласћеп Зргасће (Етапијит! а. М. 1816). Из натписа се види, да је генијални писац доказе за сродност инлоевропских језика узимао из грађе њихове конјугацаје. Гол. 1818 и 1819. боравио је Боп у Лон: дону проучавајући тамошње санскртске рукописе и ту је издао на свет у енглеском језику свој „СопјибаНопззузђет" прерађен и попуњен потврдама из деклинације ндоевроп ких језика, Вративши се у Немачку постаде Боп професором санскрта и поредбене граматике на берлинском университету, Боп је после написао ваљану санскртску граматику (у немачком и у латизском језику) и санскртско-латински речник, а да и не спомењем обилнога његова рада око поредбене индоевропске граматике, у којему раду санскрт заузима, како се само по себи разуме, одлично место, Да је Боп издао на свет песму о краљу Налу, то је речено већ у предговору, а издао је и друге неке еписоде из Махабхарата, — све у оригиналном санскртском песму.

Ш.

Санскрт је, како већ знамо, сродан са свим индоевропским језицима, а најближе му стоји староирански језик, т, ј. језик, којим су некад говорили праоци данашњих Персијанаца, Афгханаца, Курда и других сродних народа. Староиндијски и староирански језик стоје тако близу један другом, да се мора узимати, да су некад прадедови Иранаца и Ичдијанаца говорили истим језиком, па се тај језик