Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

110 Тт. МАРЕТИЋ

после раздвојио, те се на једној страни развио језик. староирански, а на другој староиндијски,

Индијски је језик сачуват у три различна степена свога развитка: !. староиндијски или санскрт, 2. средњоиндијски, у којему се разликују два 0собита језика, који се зову „пракрт“ и „пали“, 3, новоиндијски језици, који су се развили из средњоиндијских, У староиндијском језику разликујемо три особита наречја: ведско, класично и епско. Прво је наречје оно, које је сачувато у ведској књижевности, у којој прво место и по старости и по важности заузима „ргвед“ (о којему види у белешкама). Класични санскрт је језик велике књижевности почевши по прилици од М!. века пре Христа. Томе су језику поставили правила староиндијски граматици, а писци су се ропски држали тих граматичких правила, и зато је класична санскртска књижевност написана у нормираном јединственом језику сва осим великих. епских дела (Махабхарата и Рамајана), у којима се овде овде замећују трагови неуметнога живог народног језика.

(О пракрту Ку само рећи да према санскрту стоји по прилици онако, како стоји талијански језик према латинском и да су му најстарији споменици натписи краља Асока (из Ш. века пре Христа), а о језику, који се зове „пали" доста је овде рећи да су га у својим списима особито употребљавали јужни будхисти,

Новоиндијских језика има преко десетак; они се међу собом тако по прилици разликују, како се међу собом разликују данашњи славенски језици. Сваки се од новоиндијских језика дели у неколико наречја, а народа, који новоиндијским језицима говори, има око 220 милијона душа; то је дакле највећи индоевропски народ, много већи од Славена,. којих се данас броји око 153 милијона, Од новоиндијских језика најзнатнији су ови; бенгалски (40 милијона, — тим језиком пише и у Европи добро познати песник и философ Рабиндранатх Тагоре, који.