Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПОГОВОР __ = ; 5

је родом Бенгалац), махратски (18 мил), хиндостански (или хинди, 86 мил, то је данас најраширенији индијски језик и служи као заједнички језик опћења образованих људи у читавој Индији), гуђа_ ратски (10 мил,), пенђабски (17 мил... Међу новоиндијске језеке припада и цигански језик, који се дели у много наречја, јер су Цигани доскитавши се у средњем веку (после год. 1000), однекуд из северне Индије у различне земље Азије и Европе много: којешта попримали из свију језика, с којима су дошли у дотицај, и према томе се разликују различна циганска наречја, на пр. грчких, маџарских, румуњских.. руских, талијанских Цигана и т, д.

ЈУ.

На почетку предговора речено је, да су само три индоевропска народа у вековима пре Христа развила обилну књижевност: староиндијски, грчки и римски. Староиндијска је књижевност најстарија, јер њезини најстарији споменици (ргвед) потичу можда чак из ХХ. или ХХ]. века пре Христа; грчка је књижевност 8—10 векова млађа, а још је млађа римска књижевност; Староиндијској не припада само слава, да је најстарија, него јој је слава и у томе, што је најлуље трајала; док је старогрчка књижевност трајала 14—15 векова (од Хомера па до М!. века после Христа), а римска само 7 векова (од Ш, века пре Христа па до пропасти западноримског царства), а оно староиндијска књижевност обухвата око 3000 година (од ргведа па по ХЛ, века“) после Христа). Није дакле чудо, што је она, како је речено већ у предговору, већа од грчке и од римске књижевности заједно узетих.

Али староиндијска књижевност има поред своје дуготрајности још нешто, што човеку импонира и натони га у чудо, а то је њезина опшиналносш. Ста-

#) Иза тога века почињу се развијати литературе новоиндијских јевика.