Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

118 Т. МАРЕТИЋ

Прича, које су из ове староиндијске постале, има у неколико европских народа, а особито близу стоји прича штампана у Вуковој књизи „Српске народне приповијетке" под бр. 9. само што је мало раширена, т. ј. цар, којега кћер змија хоће да добије за жену, неће одмах да је да, него најпре захтева, да змија начини ћуприју од бисера и драгога камења, затим дворе, који ће бити лепши од царевих и напокон, да у тим дворима буде све боље него у царевима. Змија све то учини, и онда цар даде своју кћер за жену змији, која је после тога обноћ излазила из свога свлакаи била прекрасан момак а, ујутру се момак завлачио опет у свлаки обдан је он био змија; напокон жена и мати спале свлак и момак не постајаше више змија, него остане човек, који је даље сретно живео. — У истој књизи Вуковој има под бр. 10. друга прича о змији младожењи, која је још више раширена, т. ј. пошто жена и мати спале свлак, онда момак оде у свет, а жена га врло дуго тражи, док га не нађе у некој далекој земљи, а онда се обоје врате „у пређашње царство своје“. — Познато је, да о „змији младожењи“ имају у Вуковој Ш. књизи под бр. 12. и 13. и две народне песме, али их имаи у другим зборницима наших народних песама (види у мојој књизи „Наша народна епика“, стр, 210),

Да наведем из пањчатантра причу о три угур“ суза: Неки брахман добије од некога на дар лепу дебелу козу па је упрти на рамена и пође кући. На путу га сретну три угурсуза и договоре се, како ће брахману узети козу; онда се разиђу стрампутицама и претеку брахмана. Кад се брахман идући својим путем намери на првога угурсуза, овај му рече: „Како ти, који си брахман, можеш на раменима носити пса“, а брахман се окоси на њега и рече му: „Зар си слеп, те не видиш, да је ово коза" Мало после намери се брахман на другога угурсуза, који му рече: „Чудим се, да ти као брахман носиш на раменима мртво дете". Брахман се наљути и на њега, па пође даље и дође до трећега угурсуза,