Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИЋ

И по шуми како лута, Па му ова мисо дође: „Шта чинити сад ми ваља. Шта л не ваља чинити ми: Није ли ми умрет боље И од људи одбегнути 7 Ова мени одана је, Ал' због мене јаде трпи; Ако овде оставим је, Могла би да у род пође. Уза ме ће љубећи ме Бит јамачно у невољи, Двојбено је оставит је; Ал би могла срећу наћи“, Мислећ тако свакојако И много премишљајући Смисли властељ, да ће за њу Боље бити, остави л је. „Нитко ње на путу не ће Злоставит достојанствену Узориту, мени верну, Дичну, мужу свом одану. Тако Калиј зломишљени Памет њему све врћаше Тад око Дамајантије, Како ће је оставити. Краљ Нал видећ себе гола А њу видећ у хаљини Само једној одлучи јој] Хаљине полу одрезат. „Како ћу јој одрезати, Да се мила не пробуди 2" Он у мисли у таковој У колибу ону уђе. По њој ходећ амо тамо На једном месту, Бхараше, Нађе го мач врло добар Те њиме душманогубац" Пб хаљине Видарпкињи (Одсече и на се стави, Онда махнит спаваћиву

сл сл