Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ 29

ДЕСЕТО ПЕВАЊЕ.

Говори Нал.

Јамачно је краљевина Тако моја ко твог оца,

' овако јадан тамо Ја никако ићи не ћу. Тамо некад богат идох Радост теби умножујућ, А сад свргнут да се враћам, Жалост теби умножујућ“7!

Сл

Говори Врхадасво

Неколико пута рече

Тако Нал Дамајантији 10 И утеши тим милену

Полом хаље обучену,

Тад њих двоје једном хаљом

Огрнути, гладни, жедни“

Лутајући амо тамо 15 До колибе неке дођу“.

А к тој када ка колиби

Владалац земље Нишадске

Приступи са Видарпкињом

На земљу се онде сруши. 20 Нал без руха, без постеље

Сав упрљан и упрашен

Уморан заспи на тлима

"Заједно с Дамајантијом;

| Милену Дамајантију 25 | За час тињи сан освоји | Пуну туге и жалости,

Врло нежну и душевну.

Дамајанта спаше, а Нал

Срца, ума потресена 30

е могаше спат ко некад,

Већ мишљаше, како му је

Краљевина. одузета,

Пријатељи одбегли га