Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

38

Т, МАРЕТИЋ

Жуђеној жуђен браничу, Што ми не даш одговора 7 Мршава сам, јадна, бледа, Упрљана, владаоче ! Полом хаље покривена Сама цвилим без обране. |К'о кошута окатица |Од свог стада одвојена |Сама плачем, о честити ! Бе частиш пе убојниче ! (Силни краљу ! у планини ЈУ великој осамљена Дамајанта теби кличем; Што ми не даш одговора Племенити родом, ћуди, Наочити целам телом ! Не ћу л тебе, врличино, У шуми овој престрашној, Где станују лави, тигри, Данас видет, гдено лежиш Ил где седиш или стојиш, О Нишадски господару, Ил' где ходиш, мој предобри, Туге моје множитељу ! Ког јадница да ја питам За те тужна и чемерна: „„Ниси л можда у планини Опазио краља Нала2"“ Тко ли ће ми данас рећи, Да у шуми налази се Овој красвик племенити Душманских чета сатирач 7 Чиј глас данас чућу слатки; „„Нала тражиш ти владара, Ком су очи цвет локвањев, Ти га тражиш, он је овде 2" Ево славни краљ планински

С четир' зуба, с грдним жвалом“:

Тигар иде гледећ амо, А ја без стра идем к њему:

мр со

мо сл

100

105

110

120

о Сл