Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

Ти си звери краљ, — у шуми У овој си ти господар; Знај, да ја сам Дамајанта, Видарпгскога кћи владара, Жена краља Нишадскога, Нала, душманског убилца, Жена мужа тражећ, сама, Јадна, тужна и чемерна. Утеши ме, краљу звери: Јеси л Нала где видсо ' Ил, планине владаоче, ; Ако не знаш ништа казат, Прождри ме, звере најбољи, Избави ме овог јада! И сам звери краљ чујући, Где јаучем, иде мирно К овој реци бистрих вала, Којано хрли у море. Ево брдо, ево лепо С многим сјајним и високим Врховима неботичним, Шаровитим, срцу милим, Брдо пуно многих руда камења драгог сваког, Уздиже се као барјак Планине ове велике, У њему су лави, тигри, Слони, вепри и медведи И газеле, са свих страна Свакојаке птице поју. То је брдо врховито“ Пуно река с много птица, Сад да овог краља брда „Ја о краљу Налу питам; Славно брдо над брдима ! Небогледно, гласовито, Заклонито, благословно! Од мене ти поклон буди! Клањам ти се приступајућ; Знај, да кћи сам ја краљева,

5

39

130

135

140

145

150

155 161

165

179